Raduj se!

03 Jan, 2009

Online,ergo sum!

— Autor radujse @ 17:50

"Видео игре постају начин изражавања нове генерације.Оне су нека форма уметности."каже један играч.

Утицај видео игара на појединце не треба занемарити,и како ми се чини све се више воде расправе на ту тему. Како знамо, отворена је и болница за одвикавање јер се гамехоличари (популаран назив за љубитеље видео игара) сматрају зависницима, тј. видео игре су медицински признате као болест зависностi.

Насилни и крвави призори, убијање непријатеља са леђа, говор мржње..поштовање најјачег, немилосрдног, агресивног..никако у нама неће родити фина осјећања нити поштовање правих вриједности човјека.

Такви садржаји могу код дјеце изазвати страх, агресију, пасивност како интелектуалну тако и физичку, психичку, социјалну и духовну, која ће се рефлектовати у оквирима емоционалне кризе и довести до рушења етичких принципа.

Многи тврде да видео игрице могу да развију креативност и да могу позитивно да утичу на психу рјешавањем одређених проблема,сналажењем итд.

Све у свему проблем је да не постанеш фанатик јер немати мјеру и прекомјерно се излагати било чему никада не може да се завржи добро.Полази се од тога да је проблем незадовољства својим животом и покушај бекства од реалности која понекад носи проблеме и препреке.А како увијек бирамо лакши пут,супростављамо јој се избјегавањем.У играма налазимо смисао и виртуелне другаре,са својим проблемима и изазовима оне нам дочаравају живот.Тамо ћемо за рјешавање проблема и труд бити награђени што опет није случај и у реалном животу.Па и кад погријешимо имамо опцију "load" гдје можемо да вратимо ситуацију на пријашње стање.На видео игрицама ради поред програмера и одрећен тим психолога који користи одређене психолошке методе са циљем да створе потребу у човјеку за још јачи интезитет играња,да слике ликова буду са нама и док смо у реалном свијету.

Не помјешати ова два свијета ваљда би било најбоље рјешење.Развити вољу која је јача од било каквог утицаја,јер имамо слободу и прилику да радимо и да се развијамо као личности.Најлакше је окривити родитеље и вријеме,жалити се на све око себе и побјећи у неки измишљени свијет гдје можемо бити херој,вођа..и бла...а за реални свијет смо кукавице или су нам сви једноставно глупи и досадни.

И у овом случају важила би она народна "ЗЛАТНА СРЕДИНА".

Пази можда се и оствари..

 Само мали избор :)

 

http://www.sk.rs/indexes/sections/op.html

 


 


 

 

 


Komentari

  1. Igrice su kao droga, ko ne zna da se kontroliše ode u propast
    Predobar tekst :)
    Ali to ne znači da ću prestati igrati igrice :P

    Autor Limun — 10 Jan 2009, 20:36

  2. Баш тако...
    Ко не зна да се контролише оде у пропаст...

    Autor radujse — 10 Jan 2009, 23:25

  3. Hmm,
    Napolju je lepo vreme...:-)

    Autor yourlifestyle — 19 Jan 2009, 13:30


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me