„Ако само једном могу да будем на прави начин сам, тада нећу бити више усамљен“.
"Најтрагичнија последица нездравога живота човека наше епохе је свакако његово унутрашње и непризнато али толико очигледно јадање због усамљености коју осјећа усред мноштва доживљаја свакодневице.
Усамљеност данас представља најтајанственији и најскривенији проблем људске душе која живи у свакој врсти изобиља нашега времена.Многи говоре о дубоком осјећању усамљености која мучи савременог човјека.И психолошка истраживања ,са своје стране ,указала су на чињеницу да,и поред воље за животом коју може а испољи један човјек ,и поред његовог активног и стваралачког карактера,није немогуће да он нагиње ка некаквом аутизму у коме ће осјећати неподносиву самоћу.Ако се то осјећање оснажи и изрази ,може се говорити о некаквој реактивној меланхолији или депресији.
Јасно је да се та болест не лијечи изобиљем,изобиље било какве врсте или било каквог квалитета ,не лијечи од усамљености."
